Ko je advokat?

Ko je advokat i kako se postaje advokat?
Počev od najvišeg pravnog akta, Ustava, treba istaći njegov čl.67, koji reguliše pravo na pravnu pomoć i advokaturu kao samostalnu i nezavisnu službu pružanja pravne pomoći.
Nadalje se ovaj pojam razrađuje kroz Zakon o advokaturi, gde se uže određuje šta je advokatura.
Advokat je, dakle, lice koje pruža pravnu pomoć.
I sad smo došli dp toga kako treba da ga doživite. Ovo je lice koje je posle srednje škole upisalo fakultet, studiralo minimum 4, a najverovatnije i 5 godina (po “novom” sistemu gde imamo i master) nakon čega stiče zvanje diplomiranog pravnika.

Nakon toga je obavilo pripravničku vežbu u advokatskoj kancelariji/sudu/upravi/privredi, što je trajalo, u zavisnosti od mesta od 2 do 4 godine. To je sada već ukupno 6-8 godina života. Nakon toga ovo lice treba da položi pravosudni ispit, koji se sastoji od 7 grupa ispita. Svakome ko je ikada studirao to ću objasniti ovako-učite ponovo sve otprilike 2/3 gradivne materije za fakultet, ali imate i 2 zadatka gde pišete presude, koje ako ne napišete dobro, nemate pravo da odete na usmeni deo ispita.

Sa pravosudnim ispitom ne sme se porediti državni ispit, koji podrazumeva polaganje samo jedne stručne oblasti.
Neretko kandidati završavaju u ponoć ili čak u satima iza ponoći, a započinju u rano jutro, što predstavlja izuzetan psihofizički stres.
Pravosudni ispit se sprema mesecima. Ukoliko se ne položi odjednom, čeka se novi rok, a ukoliko se u tom novom roku ne polože svi od 7 grupa ispita, dobija se kazna u trajanju od šest meseci u kojem roku ne može da se izadje na ispit.
Ako se položi stiče se uslov za polaganje advokatskog ispita. Što zbog rokova/ako vas uhvate praznici/vanredno stanje, ukupno i redovno može nositi godinu, do godinu i po dana, ali i dve ukoliko ste u onoj kazni.
Dolazimo do 7-9 godina, dakle, ako govorimo o najboljem slučaju, bez prolongirajućih faktora.
Nakon polaganja advokatskog ispita, lice stiče uslov za upis u imenik advokata.
Lice koje se upisalo u imenik advokata je lice koje je prethodno ispunilo sve ove uslove, ali koje ispunjava i sledeće: mora da poseduje visoke moralne kvalitete i da ima dostojnost za bavljenje advokaturom.
Ko je i kada unizio advokaturu kao profesiju, tema je za sebe.

Dok ne postane advokat, lice je u sistemu obrazovanja minimum pune dve decenije.
Ne može se samo pozvati broj telefona koji se vidi na ekranu i iz nebuha tražiti pravno mišljenje ili relevantna radnja, a da prethodno se ne bude svestan da to predstavlja proizvod koji ima svoju cenu.
Pravni savet je proizvod advokata.
Svaka pisana bravurija koju smisli je njegova intelektualna tvorevina.
Smatranje njegovih radnji za bezvrednu koještariju je unižavanje njegovog rada.
I kad udjete u pekaru, platite hleb, platite nečiji rad.
Advokat je lice koje ima sličan poreski tretman kao preduzetnik. I advokat je oporezovan, tako da iz cene njegovog rada jedan deo izdvaja za namirenje redovnih troškova:zakupa kancelarije, poreskih obaveza, obaveza plaćanja članarine komori itd. I nije dužan da vam sve taksativno nabraja.

Nisu svi advokati identični. Svako će spram sebe i svojih osobina i vrednosti izabrati sebi pravnog pomoćnika oličenog u nekom od advokata upisanih u imenik AKS.
Zato je bespredmetno raspravljati kakav advokat treba da bude, van generalnih zahteva zakona i kodeksa, jer ne oblikuje se on spram klijenata, već klijenti spram njega. Kao što biramo za sebe lekara, frizera, majstora za auto.
Ako nam se sviđa kako radi, mi ćemo opet doći kod njega.
Kada sam tek otvorila kancelariju, išla sam da izradim vizitke i radnik u štampariji je komentarisao kako sam mlada, pa je dodao kako su svi advokati super na početku. Tako je i njegov drug bio baš jako super na početku, a sad se više ne druže.
Dve nedelje sam razmišljala o toj rečenici pa sam se vratila do te štamparije i pitala ga zbog čega je prestao da se druži sa drugom advokatom i zašto misli da su svi advokati super na početku, a posle više ne. On mi je odgovorio da je to zbog toga što mu je taj drug stalno pomagao na početku, a posle je počeo da mu traži pare.
-I? Šta ste vi onda uradili kad vam je on tražio pare?
-Otišao sam kod drugog advokata naravno!
-Da li vam je taj drugi advokat tražio pare?
-Pa jeste.
-Pa šta ste time tačno dobili osim što ste izgubili druga?
-Pa ništa, ali hteo sam da zna da ima i drugih, ne zavisim ja od njega!
-Ali vaš drug bi vam jednako pomogao samo je imao cenu za svoj rad koja je inače ista kao tom drugim advokatu, jer mi imamo jedinstvenu tarifu, pa niste ništa uštedeli, a izgubili ste druga.
-Ma on je samo odjednom krenuo da mi traži pare.
-Ali zašto ste mislili da imate pravo da vas zauvek besplatno savetuje i zastupa?
-Pa zato što mi je drug.

Velika većina je jednostavnog očekivanja da je -šta to tu meni malo da sednem napiskaram nešto, završim im to očas posla.
Stvari se ne završavaju očas posla.
Ovo pišem i zbog svojih kolega, naročito onih koji dolaze.
Možda ćeš na kraju biti potpuno sam, jer će svi tvoji da misle kako si nekad bio baš super, a sada si postao eto takav da tražiš pare za svoj rad, ma ko je to još video da se traže pare za utrošeni rad i vreme i za gorivo od tačke a zvane kuća do tačke b zvane sud, svasta. E da i za vrtić, jer neko čuva dete dok si ti tamo negde pišeš “tu nešto samo tri reči smandrljavaš”.
Pa dobro možda i za neku kiflu, jer moraš nešto jesti dok sat osmi raščivijavaš ko je kome šta u listu nepokretnosti i šta će ko sa svojim čudnim razlomkom od 1/2678.
A sada dolazimo do srži problema.
Nekada su advokati uživali mnogo veće poštovanje nego što ga zavređuju danas.
Zašto je to tako, tema je zasebna, za neki drugi put.
Poštujte svoje advokate, jer ponekad, kad nestanu sve garantije sistema, postoji opasnost da ćete se naći saterani u kut strahovlade, a tad će uz vas biti samo jedna osoba- niko drugi nego vaš advokat.