Naš Zakon o autorskim i srodnim pravima u čl.2 definiše autorska prava kao „ originalnu duhovnu tvorevinu autora, izraženu u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.”
Dalje se u zakonu navodi da se autorskim delom naročito smatraju pisana dela, govorna dela, fotografije, dramska, koreografska dela, muzička, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arihitekture, kartografska dela, pozorišne režije, planovi skice, makete, fotografije itd.
Ono što je često predmet zloupotrebe na internetu, a posebno od pojave društvenih mreža, to su ova pisana dela i fotografije.
Zakon nadalje kaže da je autorsko delo objavljeno kada je na bilo koji način saopšteno javnosti od strane autora ili lica koje je on ovlastio, a saopšteno javnosti znači da je učinjeno dostupnim većem broju lica, koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama
Autor uživa moralna i imovinska prava, koja proizilaze iz njegovog autorskog dela.
Pojavom interneta, dobili smo nesaglediv prostor za izražavanje, ali ujedno i, uvideli smo njegovim razvojem, široko polje za manipulacije. Tako se u ovom digitalnom svetu razvijaju odnosi karakteristični za analogni svet, zapravo se samo prenose, ne menjajući suštinski pojam, ali menjajući strukturu s obzirom na to da menjaju okruženje, samim tim dobijajući svoje specifičnosti.
Ekspanzijom novih tehnologija, vremenom se postavilo pitanje autorskog prava na kodovima računarskih programa i bazama podataka. Možemo reći da autorsko pravo nosi najveći balast razvoja novih tehnologija.
Žigovi danas ne predstavljau samo posebne vrste roba i usluga, kako ih naš zakon prepoznaje, već su to različiti virtuelni proizvodi, kao i različite platforme na internetu. Ovo potonje se najbolje može prikazati kroz primer registracije internet domena koji sadrži tuđu zaštićenu oznaku, te u tom smislu razlikujemo više oblika ove vrste zloupotrebe, recimo kupovina jefitinih domena radi preprodaje istih, kao veoma rasprostranjen sajberskvoting, zatim registracija internet domena koji neodoljivo podsećaju na originalne i kroz mahinaciju omogućenu plaćanjem pretrage, dovođenje posetioca u zabludu da je na pravoj web adresi.
Pagejacking je proces nezakonitog kopiranja postojećeg i legitimnog web sadržaja, obično u obliku izvornog koda, na drugu web lokaciju, lažnu, koja je dizajnirana tako da imitira originalnu web lokaciju.Ovde dolazi do kopiranja internet stranice na način što se kopira i njen stvarni HTML kod, a korisnik se dovodi u zabludu da je na onoj adresi koju je tražio.
Računarski program, softver, takođe predstavlja autorsko delo u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima, jer predstavlja duhovnu tvorevinu, pa se kreatorima računarskog programa priznaju sva imovinska i moralna prava proistekla iz autorskog dela, uz pojedine specifičnosti koje ih razdvajaju od klasičih autorskih dela van mreže.
Jedna od karakteristika, a u vezi sa kojom se javljaju problemi u praksi je kada je računarski program kreiran u toku trajanja radnog odnosa, u kom slučaju trajni nosilac svih isključivih prava na tako stvorenom računarskom programu biva poslodavac. Od ovoga izuzimamo situaciju kada je Ugovorom o radu izričito ugovoreno da će imovinska prava pripasti zaposlenom, odnosno, autoru. Ovde nadalje postoje različita tumačenja, stoga je svakako neophodno da IT kompanije jasno utvrde svoja prava u vezi sa autorskim delima svojih zaposlenih, a govorimo o softverima, računarskim programima, kao i sa naručiocima istih, kako bi se predupredile eventualne negativne posledice. Dakle, akcenat je na adekvatnim ugovorima kojima bi se ovakve vrste dilema otklonile.
Razvoj ove grane prava ide uzlaznom putanjom, budući da je internet jedno živo mesto koje se neprestano menja, a dosadašnja regulativa postaje neadekvatna, te titulari prava moraju da nalaze drugačije mehanizme od onih na koje smo tradicionalno navikli, kako bi se zaštitili.
ICANN, kao neprofitna, privatna američka korporacija, koja nadgleda globalnu raspodelu IP adresa, raspodelu atonomnih sistema itd, donosi The Uniform Domain Name Dispute Resolution Policy, radi bržeg i efikasnijeg načina rešavanja domesnkih sporova.
Pri Privrednoj komori Srbije postoji posebna Komisija koja se bavi ovom problematikom, a u vezi sa RS domenom.
Recent Comments