+381 65 965 000 1 info@advokatzrenjanin.rs

Prema Porodičnom zakonu „Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.“

U toku trajanja takve jedne zajednice, supružnici mogu u nekom trenutku shvatiti da ta zajednica više nije održiva i tada, u smislu zakona, imaju dve opcije-sporazumni razvod braka ili razvod po tužbi.

Sporazumni razvod braka se ostvaruje zaključivanjem sporazuma o razvodu, koji obavezno mora sadržati i sporazum o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine.

Roditeljsko pravo se može vršiti sporazumno ili samostalno i saglasnost o ovom pitanju se obavezno unosi u sporazum o razvodu braka.

Sam predlog sporazuma predstavlja pisani akt koji se podnosi stvarno i mesno nadležnom sudu i mora sadržati obavezne podatke o strankama, dakle imena i prezimena supružnika, obavezno je naznačiti kom sudu se podnosi, a onda označiti da je u pitanju sporazum o razvodu braka i uneti tekst sporazuma sačinjen u skladu sa zakonom.

Ukoliko sporazma nije moguće postići, odnosno ukoliko su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života, kako kaže zakon, tada svaki supružnik ima pravo na razvod braka.

Opciono, tužba se može podneti sudu prema prebivalištu tuženog ili prema mestu gde su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

Nakon podnošenja tužbe, sledi postupak posredovanja, koji se sastoji od dve faze-pokušaja mirenja i nagodbe,u skladu sa čl.229 Porodičnog zakona.

U pokušaju mirenja, nastoji se da do razvoda braka ne dođe, odnosno da supružnici dođu do neke vrste dogovora i ako ishod bude pozitivan i supružnici se pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena. Ukoliko ishod mirenja bude negativan i stranke se ne pomire, nastavlja se u cilju nagodbe. Sud u ovoj fazi nastoji da supružnici reše pitanja vršenja roditeljskog prava i deobe zajedničke imovine.

Ukoliko se ne reše ova pitanja, tj.ako se ne postigne sporazum ili ako su uredno pozvani, a ne odazovu se, nagodba će se smatrati neuspelom. Postupak po tužbi se dalje nastavlja.

Kao što se da zaključiti, u ovom postupku su dva pitanja od najveće važnosti, a to je pitanje vršenja roditeljskog prava i deoba zajedničke imovine. Uvek stranke savetujemo da je bolje, ukoliko je to moguće, postignu sporazum, jer je to svakako brže i jeftinije rešenje. Ukoliko to nije moguće, uvek vam na raspolaganju stoji postupak razvoda po tužbi. 

Nakon što se postupak okonča, svaki od supružnika može zasnovati novi brak, vratiti svoje staro prezime, promeniti stanje stvari u dokumentima, na osnovu pravnosnažne sudske presude. Pravnosnažna presuda je ona koja se više ne može pobijati redovnim pravnim lekovima. Presudom se utvrđuje i sa kojim roditeljem će dete živeti, određuje se visina doprinosa za izdržavanje deteta koje je dužan plaćati drugi roditelj, utvrđuje se model viđanja deteta.

Članom 194.Porodičnog zakona regulisano je pravo stanovanja (habitatio) koje podrazumeva pravo deteta i roditelja, sve dok je dete maloletno, da stanuju u stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta, ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu. Ovo je predviđeno sa naročitim izuzetkom, a to je da neće postojati ovo pravo ukoliko bi prihvatanje ovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja.