+381 65 965 000 1 info@advokatzrenjanin.rs

Jedno od uobičajenih pitanja koje bi znatiželjni postavili advokatima, (jer svi moramo biti svrstani u kalupe, kako drugačije poimati život, je l’)  kako se oseća kada brani krivce.

  • A otkud vi znate da su krivi?-ja tako odgovaram.

A onda sledi: Ako ih je policija uhapsila, znači da su krivi, ne bi oni tek tako uhapsili nekog.

Dabome, tako su pravdu videli i inkvizitori, a istorija bi trebalo da je učiteljica života.

Zapitam se onda jesu li se oni nekad osetili krivim i kad nisu bili krivi, recimo nakon optužbi nastavnika u školi da su oni loptom razbili prozor, a što je učinio zapravo učenik drugog odeljenja. Jesu li ti ljudi nekada, ikada u svom životu, morali od nečega da se brane, boreći se za svoju nevinost?

Toliko svega toga ima, a da ne mogu, a da ne zapitam: je li neko ovde čitao knjige, gledao filmove, učio o Sokratu? “Sokrat je kriv što kvari omladinu i što ne veruje u bogove u koje veruje država nego u druga nova bića demonska.”

Vrlo često sam u detinjstvu imala priliku da posmatram kako majka kritikuje mlađe dete umesto starijeg ili obrnuto, za počinjeni nestašluk. Posmatrala sam to uvek objektivno, jer nikada nisam bila učesnik u takvim situacijama, budući da sam u oca i majke jedino dete. To je valjda jedna od prvih situacija u životu sa kojima se susrećete, a koja vam nameće da se zapitate-a šta kada sistem optuži nekoga ko nije kriv? A šta kada u sistemima koji garantuju pretpostavku nevinosti, vi ne možete da se izborite za nju?

Da li je neko počinio krivično delo za koje se sumnjiči, utvrđuje se u krivičnom postupku. Nažalost, u praksi vrlo često doživljavam od državnih organa da postupaju sa ubeđenjem da je osumnjičeni kriv, bez da smo se još upustili u utvrđivanje njegove krivice. Zakon (Zakon o krivičnom postupku) je jasan i čl. 3 glasi: “Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog.”

Koliko kršenja ovog člana imamo putem medija ne vredi ni komentarisati. Ali, zanimljiv mi je i sociološki i psihološki aspekt nepoštovanja pretpostavke nevinosti. Kada je sociološki aspekt u pitanju, tu polazim od osude društva koja se nikad ne može sprati, a koja dovede do toga da lice koje je osumnjičeno za krivično delo, usled tog represivnog delovanja društva-sredine, okoline, te medija, biva obeleženo praktično zauvek.

Te stigme osumnjičeni je itekako svestan i ona ostavlja bitne posledice po njegovo psihičko stanje. Kada nekog dovoljno dugo plašite i ponašate se prema njemu kao da je krivac, on će tako početi i da se oseća. Kao ono dete sa početka priče.  

Pretpostavka nevinosti ima snagu ustavnog ranga i svi su dužni da je poštuju. Osumnjičeni je takođe čovek, kao i svi mi, on takođe ima porodicu, ima decu, on je svakako i nečije dete, on je takođe misleće biće, iako se demonstriranjem sile od strane pojedinih ta činjenica vrlo često umanjuje i ide u pravcu anuliranja.

Po rečima Aristotela: “Masa sudi po vanjskom i vidljivom, jer jedino to može i da shvati”, ali ako masa sudi tako, neka se takvo suđenje ostavi masama, jer masa ne podleže propisima kojima podležu državni organi.

Ili bi trebalo da podležu.

Masa ne voli kada joj remetite neku već formiranu predstavu, naročito uz mnogo gnusnih detalja, koju će ona moći nadalje da raznosi, masa voli da razvlači žrtvu kroz svoje misaone procese, a za to joj je potreban i krivac, kome bi sudili po pravilima inkvizitorskog postupka.

Prezumpcija nevinosti, iako podignuta na nivo ustavnih i međunarodnih garantija, u praksi je svedena na nivo floskule. Toliko se izlizala, otrcala, isprala, da je više niko ne voli, a neko je čak i sakrio, zagubio ili svesno i umišljajno ostavio na nekoj polici kod kuće da mu skuplja prašinu, a onda obukao kaput i pošao na svoje važno radno mesto, usput je toliko omrzeo i postao kivan na nju, bez nekog razumnog objašnjenja.

Svi učesnici u postupku treba da pođu od pretpostavke nevinosti, svojim držanjem, svojim izlaganjem, svojim tonovima u govoru, te da se uzdrže od svakog čina njenog nipodaštavanja, te joj naprave mesta tamo gde je rođena i postavljena-na pijedestalu ustavnih i međunarodnih vrednosti.